Na prvi pogled, razlika između ergonomske i obične kancelarijske stolice često deluje kao stvar dizajna ili cene. Obe imaju sedište, naslon i točkiće.
Obe služe da na njima sedimo dok radimo.
Međutim, u praksi je razlika mnogo dublja i najčešće se ne vidi odmah, već se oseti kroz vreme, u leđima, vratu, koncentraciji i svakodnevnom zamoru.
Šta se uopšte podrazumeva pod „običnom“ stolicom
Obična kancelarijska stolica je najčešće osnovni model sa ograničenim podešavanjima. U praksi to znači:
- fiksan ili minimalno podesiv naslon
- podešavanje visine sedišta
- osnovni mehanizam nagiba ili potpuno odsustvo istog
- naslon i sedište univerzalnog oblika
Takve stolice su namenjene povremenom sedenju ili radu kraćeg trajanja. One ne uzimaju u obzir razlike u građi ljudi, dužini nogu, položaju karlice ili načinu rada.
Kod kratkog korišćenja razlika se ne primećuje. Problem nastaje kada se u takvoj stolici sedi svaki dan, po više sati.
Šta ergonomsku stolicu čini drugačijom
Ergonomska stolica nije „udobnija verzija“ obične stolice. Ona je alat koji pokušava da prati telo, umesto da telo tera u jedan položaj.
Njena suština nije u mekoći, već u prilagođavanju.
Tipične karakteristike ergonomske stolice
| Element | Obična stolica | Ergonomska stolica |
| Naslon za leđa | Jedan oblik za sve | Prati oblik kičme |
| Lumbalna podrška | Nema ili je fiksna | Podesiva po visini i dubini |
| Dubina sedišta | Fiksna | Prilagodljiva dužini nogu |
| Nasloni za ruke | Fiksni ili bez njih | Podesivi po visini i širini |
| Mehanizam | Osnovni ili bez njega | Omogućava promenu položaja |
Ove razlike možda deluju tehnički, ali imaju direktne fizičke posledice.
Kako telo reaguje na običnu stolicu tokom vremena
Kada se sedi na običnoj stolici, telo se veoma brzo prilagođava, ali to prilagođavanje najčešće ide u pogrešnom smeru. Pošto takve stolice ne nude mogućnost stvarnog prilagođavanja korisniku, telo samo pronalazi način da izdrži sedenje.
Karlica se postepeno rotira unazad, donji deo leđa gubi svoju prirodnu krivinu, a gornji deo tela počinje da se naginje unapred. Glava se pomera ispred linije tela, dok ramena vremenom postaju podignuta i stalno napeta.
U početnim fazama ove promene nisu dramatične. Najčešće se javljaju povremena ukočenost u leđima ili vratu, osećaj potrebe za istezanjem i blagi pad koncentracije tokom radnog dana. Mnogi ove signale ignorišu jer nestaju nakon kraće pauze ili odmora.
@masterphysicalbelgrade Vežbajte sa nama! Jednostavne i efektivne vežbe za sve one koji dugo sede i rade za računarom! #boluvratu #boluramenima #boluledjima #vezbe #rekreacija #vezbezaledja #bol #sedenje #racunar ♬ original sound – Master Physical
Međutim, kada se isti položaji ponavljaju iz dana u dan, telo počinje da ih prihvata kao novu „normalu“.
Tokom meseci ili godina, ovakvi obrasci mogu doprineti razvoju konkretnih zdravstvenih problema. Najčešće se javljaju hronični bolovi u donjem delu leđa, cervikalni sindrom, tenzione glavobolje i opšti zamor koji ne prolazi ni nakon spavanja ili vikenda bez rada.
U tom trenutku problem više nije samo u stolici, već u dugotrajnoj adaptaciji tela na loše uslove sedenja.
| Faza | Tipične promene u telu | Kako se manifestuju |
| Rani period | Promena položaja karlice i glave | Ukočenost, potreba za istezanjem |
| Srednji period | Gubitak prirodnih krivina kičme | Česti bolovi, pad koncentracije |
| Dugoročno | Preopterećenje kičme i vrata | Hronični bolovi, glavobolje |
Kako ergonomska stolica menja taj obrazac
Ergonomska stolica ne predstavlja medicinsko rešenje i ne „popravlja“ telo, ali menja način na koji telo reaguje tokom sedenja. Njena uloga je da smanji loše kompenzacije koje se javljaju kod dugotrajnog sedenja na običnoj stolici.
Kada je pravilno podešena, karlica ostaje bliže neutralnom položaju, donji deo leđa dobija oslonac tamo gde je najopterećeniji, a gornji deo tela ne mora stalno da traži balans.
U takvom položaju ramena ostaju spuštenija, a glava se manje pomera unapred. Ove promene deluju suptilno i često se ne primećuju odmah.
Umesto osećaja „posebne udobnosti“, najčešći efekat je to da se bol i zamor jednostavno ne pojavljuju ili su znatno blaži.
| Element sedenja | Obična stolica | Ergonomska stolica |
| Položaj karlice | Rotacija unazad | Neutralniji položaj |
| Donji deo leđa | Bez ciljanog oslonca | Kontinuirani oslonac |
| Ramena | Podignuta i napeta | Opuštenija |
| Položaj glave | Pomerena unapred | Manje pomeranja |
Razlika između ove dve vrste stolica najčešće se jasno oseti tek kada se osoba, nakon dužeg korišćenja ergonomske stolice, vrati na običan model.
Da li je ergonomska stolica potrebna svakome
Ergonomska stolica nije nužna za svakog korisnika. Ključno pitanje nije sama stolica, već trajanje i način sedenja tokom dana.
Ako se sedi kraće i uz česte promene položaja, telo ima mnogo više prostora da se samo prilagodi bez većih posledica.
Obična stolica može biti sasvim dovoljna u situacijama kada se sedi između dva i četiri sata dnevno, posao nije statičan i postoje redovne pauze za ustajanje i kretanje.
U takvim uslovima razlika između obične i ergonomske stolice najčešće nema veći zdravstveni značaj.
S druge strane, ergonomska stolica ima jasno opravdanje kod osoba koje sede šest ili više sati dnevno, rade za računarom bez čestih pauza, već imaju bolove u leđima ili vratu ili svakodnevno rade od kuće ili u kancelariji.
| Način rada | Obična stolica | Ergonomska stolica |
| 2–4 sata sedenja | Može biti dovoljna | Nije neophodna |
| 6+ sati sedenja | Često dovodi do problema | Ima jasno opravdanje |
| Postojeći bolovi | Ne rešava uzrok | Može smanjiti opterećenje |
U tim uslovima, razlika između obične i ergonomske stolice prestaje da bude estetsko ili cenovno pitanje i postaje pitanje dugoročnog uticaja na zdravlje.
Gde se uklapaju kancelarijske stolice danas
View this post on Instagram
Savremene kancelarijske stolice sve češće su ergonomski projektovane upravo zato što se priroda rada promenila. Više se sedi, manje se kreće i radni dan je duži nego ranije.
Dobra kancelarijska stolica danas podrazumeva:
- mogućnost prilagođavanja korisniku
- podršku za leđa bez forsiranja položaja
- mogućnost promene položaja tokom dana
To ne znači da svaka kancelarijska stolica mora biti maksimalno opremljena, ali osnovni ergonomski principi više nisu luksuz, već potreba.
Zaključak
Razlika između ergonomske i obične stolice ne vidi se u prvih deset minuta sedenja. Ona se vidi posle meseci i godina rada. Obična stolica traži da se telo prilagodi njoj. Ergonomska pokušava da se prilagodi telu, a uklapa se u većinu prostora.
Ako se sedi povremeno, razlika je mala. Ako sedite svakodnevno i dugo, razlika postaje vrlo konkretna – u nivou bola, zamora i sposobnosti da se radni dan završi bez osećaja iscrpljenosti.
Na kraju, dobra stolica ne rešava sve probleme, ali loša stolica gotovo sigurno pravi nove.
Upravo tu leži prava razlika.